О књизи: 2013 / Иван Иванович Лажечников (1792–1869) надалеко је познат као историјски романописац. Међутим, мало је познат као војни мемоарист. Али књижевну славу му је донело његово прво веће дело „Маршне белешке руског официра 1812, 1813, 1814. и 1815. године“, које се одликују високим патриотским патосом и погледом на Отаџбински рат као националну ствар, и не као што се живо и живо појављују „историја генерала из 1812. године спаљена и напуштена Москва, разорени Кремљ, руска потера за војском која се повлачи, изгладњели и смрзнути Французи, ноћни биваци, официрски разговори, слике живота у иностранству“. са страница „Марцхинг Нотес“. Читалац се суочава и са ликом самог аутора, који је „месио литванске снежне наносе, спотичући се о промрзле лешеве, на великим мразевима од којих је застајао дах, у путујућем шињелу, кроз који је ветар дувао као кроз сито“, и писао његове ноте „у светлу ломача бивака, на бубњевима и често уз буку трупа које ходају у близини».